Početna Mapa sajta
 

Seme



 Proizvodnja



Porast evropske proizvodnje semenskog kukuruza

Proizvodne površine pod semenskim kukuruzom su skoncentrisane ne 4 zemlje : Francusku, Madjarsku, Ukrajinu i Rumuniju. Ove 4 zemlje predstavljaju  80% evropske proizvodnje.



Površine pod semenskim kukuruzom u Evropi u periodu od 2000 do 2011.



Prinosi se veoma razlikuju od zemlje do zemlje

U Francuskoj se zahvaljujući zasejanim površinama koje se navodnjavaju 100% i umerenoj klimi postiže redovan i stabilan prinos, koji u poslednjih 10 godina iznosi 3.1 t /ha.

U Madjarskoj, i pored dosta razvijenog irigacionog sistema, kontinentalna klima sa veoma visokim temperaturama tokom leta može da utiče na rezultate.

U Rumuniji, Ukrajini i Srbiji, rezultati u velikoj meri zavise od klimatskih uslova i postojanja irigacionog sistema.



Genetski razvoj omogućava poboljšanje  prinosa
Upotreba sorti sa visokim genetskim potencijalom omogućila je da se prinosi merkantilnog zrna kukuruza u Evropi značajno uvećaju tokom proteklih 50 godina. Procenjuje se da su prinosi u Istočnoj Evropi svake godine u proseku veći za 1 – 1.5 metričkih centi po hektaru , sa varijacijama u zavisnosti od pedoklimatskih karakteristika svake zemlje.
 
Povećanje prinosa zavisi od više faktora, a više dve trećine ovog rasta duguje se genetskom razvoju koji se ogleda u novim sortama objašnjava. Razvoj useva (navodnjavanje, datum setve, fertilizacija, zaštita kulture…), obradjivanje zemljišta i plodoredi takodje doprinose ovom napretku.

Pošto je uvećanje prinosa uvek bilo glavna odrednica kod odabira sorti, naučnici se već više godina bave onim sortama koje su prilagodjene niskim temperaturama, tolerišu sušu ili zahtevaju veću količinu azota


 Genetski razvoj



Seme, rast i prinos




Cliquez pour agrandir

Stalno stvaranje novih sorti i stalni razvoj genetike jesu primarni činioci kod poboljšanja prinosa. U mnogim evropskim zemljama, prinosi beleže stabilan rast 1-1.5 metričkih centi po hektaru u periodu od 1955. do početka 2000. godine.  Ovaj rast primećen je takođe i u drugim zemljama Zapadne Evrope. Od tog trenutka uočava se blago usporavanje rasta iako je i dalje stabilan u odnosu na većinu drugih useva. Genetski razvoj je danas glavni pokretač povećanja prinosa i sam po sebi učestvuje sa više od dve trećine u rastu prinosa. Praćenje useva (navodnjavanje, datum setve, fertilizacija, zaštita useva…), obradjivanje zemljišta i eventualni  plodoredi, podjednako doprinose stalnom porastu prinosa, ali u manjoj meri. Zbog ovoga bi svaki proizvođač trebalo da se upozna sa inovacijama. Naime, genetksa raznovrstnot kukuruza je tolika da se valorizuje samo mali deo.

Genetski razvoj u cilju povećanja prinosa



Genetski razvoj koji se ogleda  kroz nove sorte kukuruza, koje su se nizale  poslednjih 50godina uglavnom se odnosi na:

     - Rano sazrevanje i bolje podnošenje niskih temperatura. Selekcija veoma ranih i ranih sorti omogućila je gajenje kukuruza u hladnijim predelima
     - Čvrstinu stabljike sa prosečnim porastom od 0.6% godišnje. Trenutno, velika većina sorti podnosi kišu u toku berbe. Ovo poboljšanje omogućilo je da se kukuruz seje na većoj gustini, pri čemu se mogu postići i veći prinosi na parcelama.
     - Prinos i njegova stabilnost. Pretraživanjem baze podataka o ispitivanju sorti kukuruza iz naknadnog upisa u Francuskoj u periodu 1986-2007. (posle upisa, tokom naredne dve godine sorte ispituje Institut za ratarstvo Arvalis ) uočen je rast prinosa u periodu od 1950. do 1980. godine sa prosečnim godišnjim prinosom od 1-1.5 metričkih centi po hektaru, prema grupama ranih sorti.
    -  Poboljšanje otpornosti. INRA (Nacionalni Institut za istraživanja u poljoprivredi) i AGPM (Opšte udruženje proizvođača kukuruza) sproveli su ispitivanja sredinom osamdesetih godina da bi uporedili sorte 1950, 1960, 1970. i 1980. koje su uzgajane u različitim uslovima (različita gustina sadnje, na više ili manje  plodnom zemljištu). Rezultati su pokazali značajne razlike u prinosu između novih i najstarijih sorti. Ova odstupanja najviše su izražena na rodnim površinama nego na plodnijim. Sorte su danas uglavnom otpornije na sledeće sledeće faktore: hladnoću, obilne kiše, nedostatak vlage.
     - Povećanje energetske vrednosti i sagorevanje svarljivost specijalno izabranih sorti kako bi se upotrebljavale kao stočne hrane.

Porast prinosa kukuruza u Francuskoj od 1950. do 2011.


Dinamičko istraživanje




Cliquez pour agrandir

Ovaj visoki genetski razvoj vrlo brzo nalazi primenu kod poljoprivrednika: stručnjaci vrednuju svoj naučni rad predlažući uvek nov izbor sorti, a evropski proizvodjači se dinamično ponašaju u odnosu na genetski razvoj.  Naime, analiza jedne količine sertifikovanog semenskog kukuruza proizvedenog u Francuskoj pokazuje da je stvaranje novih sorti veoma važno i da se ubrzalo u poslednjih 20 godina.


 Kvalitet



Različite vrste semenskog kukuruza daju veliku perspektivu. One prenose genetsko nasleđe koje se svake godine unapređuje. Kvalitet klijavosti utiče na brzinu i kvalitet sadnje ovog poljoprivrednog useva. I na kraju, zahvaljujući specijalnoj obradi, obezbedjuje se  samozaštita semena i biljke od napada spoljnih parazita (gljive, insekti, ptice). U Francuskoj, sve kukuruzno seme ima sertifikat pre nego što se stavi na tržište.

Objedinjena tehnologija i energija



Evo šta proizvodjači semenskog kukuruza očekuju pri kupovini:

     - Raznovrsni genetski potencijal koji se neprestano unapredjuje
     - Najveću moguću energiju kako bi mladi izdanci bili čvrsti
     - Uverenje o samozaštiti od spoljnih štetnih uticaja zahvaljujući skoroj fitosanitarnoj zaštiti
     - Transparentnost tokom svih faza proizvodnje i fabričke obrade.

Šezdeset godina iskustva



Kvalitet kukuruznog semena priprema se već na njivama proizvodjača. Dobro vladanje tehnikama gajenja useva obezbedjuje visoko kvalitetnu proizvodnju nepreradjenog semena  (direktno sa njive).

Na dan žetve, preduzeće za proizvodnju semenskog kukuruza stupa na scenu da bi očuvao kvalitet kukuruza. Naime, čim napusti polje, kukuruz prolazi kroz sledeće značajne faze: sušenje u velikim koševima sa ventilacijom, posle sortiranja klasa sledi sušenje na niskoj temperaturi, čišćenje okrunjenih zrna, odstranjivanje suviše lakih ili suviše malih zrna, i konačno odredjivanje veličine zrna da bi se napravili homogene serije. Tokom celog ovog procesa proizvodnje, u laboratorijama preduzeća obavljaju se kontrole klijanja.


Ovo umeće neprestano se unapredjuje od 1950. kada su u Evropu stigli prvi hibridi

Kvalitet klijanja je zagarantovan




Cliquez pour agrandir

U Evropskoj Uniji, seme mora da ima sposobnost klijanja od najmanje 90%. Sistem sertifikovanja, koji je OECD propisao, ne nameće nikakav minimum, ali zahteva da ovaj parametar bude označen.

U Francuskoj, prosečna klijavost proizvedenog semena je veoma visoka: 96% zrna klija (u optimalnim laboratorijskim uslovima, na 25 – 30°C) i daje  izdanak sposoban da preživi. Ova vrednost doprinosi potencijalu zrna.  Ovo nije savršeno previđanje stope klijanja na polju kada se zna da temperatura, kiša, obrada zemljišta, dubina sađenja mogu da smanje stopu stopu klijanja. Zrnu je potrebno je 5 uzastopnih dana sa temperaturom od 25°C i više od 10 dana sa stalnom temperaturom od 12° C da bi isklijalo.

Kada je temperatura niža od 10°C, klijanje je toliko sporo da posledice hladnoće mogu izazvati nepravilnosti u prvoj fazi klijanja. Takodje, napadi parazita će biti češći ukoliko je dužina klijanja veća. Tretman semena fungicidima omogućava dobru zaštitu u prvim fazama klijanja.

Da bi se simulirali ovi delikatni uslovi, osmišljeni su testovi izdržljivosti da bi se bolje upoznale grupe koje bi lošije klijale. Izdržljivost semena se vidi u njegovoj sposobnosti da pravilno klija i da snažne izdanke jednake veličine čak i u nepovoljnim uslovima klijanja. Testovi obuhvataju tri parametra: temperaturu (8-10°C), količinu vode (od 10% vode do zasićenosti zemljišta) i prirodu tla (zemlja, pesak itd).

Uticaj veličine zrna: sve veličine su dobre !




Cliquez pour agrandir


Da li postoji poljoprivrednik koji se nije zapitao o uticaju veličine semena na prinos ? Sva ispitivanja koja su do sada sprovedena, nisu mogla da ukažu na bilo kakav uticaj veličine zrna. Konstatuje se da su izdanci (biljke u ranom stadijumu) nastali iz većeg semena krupniji od onih nastalih iz malih zrna. Oni pokazuju intenzivniji rast jer poseduju veću energetsku rezervu koju im obezbeđuje skrob. Ova prednost se vidi samo u periodima kada izdanak živi od rezervi u zrnu, tj. do stadijuma od oko 5 listova. Međutim, brzina kojom se biljka razvija (dobija listove) je potpuno ista kod svih veličina semenskog  kukuruza.

Nečistoće kod semena su neizbežne, ali je njihova količina veoma mala



Grupe (serije) semena mogu imtae dve vrste nečistoća:

Specifične nečistoće: njih čine strani elementi kao što su zrna drugih vrsta, slomljena zrna, kamenčići,... Ne smeju preći 2%, a ovaj rezultat je garantovan sertifikatom koje su uvele Evropska Unija i OECD.

Genetske nečistoće: radi se o semenu koje je nastalo ili ukrštanjem sa polenom iz spoljne sredine, u polju, ili polinizacijom tj. samooplodnjom. Na nivou Evropske Unije, nečistoće genetske prirode ne smeju da predju prag od 0.2%. Prisutnost nečistoće kod semena proizvedenog u Francuskoj, od 1996. godine je dosta niža, izmedju 0.53% i 1.07%.

Kvalitet semena




Cliquez pour agrandir


Kvalitet semena zavisi od dva faktora: s jedne strane od zakonskih uredbi koje su izglasale evropske zemlje, a s druge strane od organizacije koju su postavile javne službe i stručna lica kako bi te uredbe bile primenjene.

Evropska Unija raspolaže zakonskim uredbama pomoću kojih nameće zvaničnu sertifikaciju semena pre stavljanja u promet na teritoriji zajednice. Ova obaveza ne postoji u Čileu ili u SAD-u gde se zvanična sertifikacija svodi na trgovinsku garanciju (tako je 60% poljoprivrednih površina ipak sertifikovano).

Pored obaveze poštovanja zakonksih uredbi, organizacija javnih službi i stručnih lica u Francuskoj  omogućava da se ide dalje, tako da je francuska proizvodnja medju najboljim, i to po priznatom sistemu vršenja kontrole.

Naime, norme u preduzećima i kod proizvodjača su generalno veće od minimuma koji nalažu zakonske uredbe u Evropskoj Uniji, kako na njivi tako i u laboratoriji. Na primer, delegacija za vršenje kontrole, pod kontrolom SOC-a (Service Officielle de Controle = Zvanična služba za konrolu) omogućila je da se poveća broj zvaničnih inspekcija poljoprivrednih useva sa 5 (zakonski minimum) na 12 (koliko je trenutno u primeni). Sertifikacija  poljoprivrednih useva se vrši prema zahtevima standarda  ISO 9002 od 21. decembra 2000.

Sertifikacija semenskog kukuruza: etikete na džakovima



Sertifikat za garanciju kontrole je etiketa SOC (zvanična služba kontrolisanja u okviru Ministarstva poljoprivrede).
Na etiketi ćete naći:

     - Naziv vrste
     - Naziv sorte
     - Broj sertifikata koji je odredio SOC
     - Zemlju proizvodnje
     - Težinu pakovanja ili broj zrna koji se u njemu nalazi
     - Datum uzimanja uzorka za kontrolu
     - Informacije o zemlji koja je izdala sertifikat, naziv proizvodača, godinu izdavanja sertifikata, broj lota (serije) i veličinu zrna.

Uslovi za dobijanje sertifikata Evropske Unije:

     - Sposobnost klijanja: minimum 90%
     - Vlažnost: maksimum 14%
     - Specifična čistoća: minimum 98% (procenat od ukupne težine)
     - Prisustvo drugih elemenata: 0%

Kvalitet: obaveze proizvođača



Od 2000. godine, semenski kukuruz se koji je stavljen tržište mora da ispunjava stroge zahteve čiji je cilj da u što većoj meri smanji slučajno prisustvo nečistoća, a naročito prisustvo nečistoća od genetski modifikovanih vrsta kod klasičnog semena.

Ova mera odgovara u isto vreme i obavezi obavljanja određenih radnji u svim fazama proizvodnje, od početnog semena do komercijalnih lotova (serija) i obavezi provere rezultata, pri čemu po obavljenoj kontroli seme može biti deklasirano.


© AGPM
Biljka - Podaci - Tržišta - Seme - Agritel